Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji

Tim potpredsednika Vlade za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva, Republički zavod za statistiku i Ministarstvo nauke Republike Srbije inicirali su projekat pod nazivom: Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji. Osnovni cilj ovog projekta, bio je da podrži izradu analiza koje mogu unaprediti sagledavanje faktora i rizika siromaštva u Srbiji. Cilj projekta bio je takođe i unapređenje istraživačke prakse u zemlji, korišćenje postojeće istraživačke građe, kao i podsticaj istraživačima/icama na početku karijere da unaprede svoje kapacitete u oblasti analize karakteristika siromaštva.

U maju mesecu 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je Studiju o životnom standardu - Srbija 2002-2007. Analize prikazane u studiji zasnivaju se na podacima iz Anketa o životnom standardu (AŽS) iz 2002, 2003. i 2007. godine. Podaci o siromaštvu i životnom standardu posmatraju se kao deo informacionog sistema koji Vladi Srbije i njenim ministarstvima pomaže u donošenju odluka. Statistički podaci o siromaštvu su od suštinskog značaja za procese strateškog planiranja koje preduzima Vlada Srbije, za praćenje efikasnosti i rezultata implementacije donetih strateških mera, kao i za odgovorno vođenje politika vezanih za socio-ekonomski razvoj.

Statistički sistem Srbije značajno je unapređen u periodu između 2003. i 2008. godine. Predlogom zakona o statistici, Republičkom zavodu za statistiku su dodeljena ovlašćenja i pravo da prati kretanje siromaštva u Srbiji, kako bi se identifikovale najosetljivije grupe stanovništva i glavni faktori rizika siromaštva. Poboljšan je pristup podacima, sirovi podaci Ankete o životnom standardu su dostupni javnosti, a sama realizacija istraživanja doprinela je poboljšanju veze između zvanične statistike i korisnika podataka.

Studija o životnom standardu pruža obilje podataka, ali sam izveštaj ne prikazuje sve dimenzije i karakteristike siromaštva u Srbiji.

U okviru projekta: Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji, realizovano je 13 istraživačkih projekata i obuhvaćene su sledeće teme:

• Efekti realizovanih obuka za odrasle u saradnji Centra za kontinuirano obrazovanje odraslih, Centra za tranziciju zaposlenih RTB Bor i Nacionalne službe za zapošljavanje u Boru;
• Reprodukcija socijalne nejednakosti kroz obrazovne tranzicije;
• Siromaštvo među penzionerima i starima (65+) bez penzija;
• Integracija raseljenih lica;
• Samohrano roditeljstvo i siromaštvo;
• Socijalna isključenost kao fenomen višestruke deprivacije
• Akciono istraživanje potreba mladih u seoskim sredinama;
• Visoko obrazovanje i mehanizmi podrške (stipendije, studenstki domovi) za ranjive grupe i etničke manjine;
• Socio-ekonomski i demografski korelati učešća u srednješkolskom obrazovanju;
• Procena socijalne i zdravstvene sigurnosti žena (65+) u seoskim sredinama: Opštine Niš i Kragujevac;
• Deca sa smetnjama u razvoju - od pasivnih primalaca/teljki usluga do aktivnih učesnika/ca u životu zajednice;
• Efikasnost i pravičnost sistema studenstkog standarda;
• Šta prouzrokuje siromaštvo, a šta ga umanjuje - Dinamika potrošnje u Srbiji.

Koliko je siromašnih u Srbiji?

• Po podacima Ankete o životnom standardu, u 2007. godini 6,6% stanovništva Srbije je bilo siromašno, obzirom da je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva. Linija siromaštva u 2007. godini bila je 8.883 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.
• Broj siromašnih u Srbiji je u periodu od 2002. do 2007. godine, smanjen za više od 500,000. U 2002. godini, 14% ili oko milion ljudi je bilo siromašno, a u 2007. godini, 6.6% ili oko 490.000.
• Dubina i oštrina siromaštva, su značajno smanjeni u ovom periodu. Dubina (jaz) siromaštva u 2007. godini iznosila je 1.3%, što ukazuje da ukoliko bi država mobilisala novčana sredstava u iznosu od 1.3% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerila siromašnima (pored sredstava koje država već usmerava najugroženijim kategorijama), teorijski siromaštvo bi bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima. Oštrina siromaštva, indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih (i daje im veći značaj), iznosila je 0.4%.
• Kao i u većini zemalja, subjektivno siromaštvo u Srbiji je veće od objektivnog. U 2007. godini, duplo više stanovnika Srbije smatra da je siromašno u odnosu na objektivnu procenu (13% u odnosu na 6.6% respektivno). Međutim, podaci pokazuju da je subjektino siromaštvo takođe opalo u periodu 2002-2007. godine, mada nešto manje nego siromaštvo mereno na osnovu stvarnih izdataka stanovništva.
• Gini koeficijent je ostao takoreći nepromenjen (29.3 u 2002. i 29.7 u 2007). Posmatrano po tipu regiona, samo ruralna područja beleže statistički značajan pad nejednakosti, dok je u urbanim područjima nejednakost ostala nepromenjena.
• Nejednakost između onih najbogatijih i najsiromašnijih u Srbiji, nešto je veća od proseka nekih istočnoevropskih zemalja u tranziciji. Vrednost raspona Gini koeficijenta za Sloveniju, Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu kreće se od 26.9 u Mađarskoj do 31 u Rumuniji, dok je u Srbiji 29,7. Od pomenutih zemalja, veću nejednakost između najbogatijih i najsiromašnijih beležimo samo u Rumuniji.

30.03.2009.
Izvor: zvanični sajt Vlade Republike Srbije