Čedomir Antić

Analiza elektronskog glasanja u Srbiji prvi put je izvršena na predsedničkim izborima 2008 godine i na najbolji način oslikava raspoloženje građana prema izborima u Srbiji, kako u zemlji tako i u dijaspori.
Treba napomenuti da je na tim izborima glasalo 37000 glasača i preko 400 000 poseta na sajtu iz 52 zemlje sveta.
Ovde prenosimo najzanimljivije delove analize.

Prema raspoloživim podacima . . . (37000 prim. aut.) . . . posetilaca sajta www.glasajza.org glasalo je na svojevrsnim elektronskim izborima za predsednika republike. Iako korisnici interneta predstavljaju tek petinu birača u Srbiji, rezultati ovako masovnog izjašnjavanja imaju nesumnjivu važnost u sagledavanju demokratskih procesa u našoj zemlji i na osnovu njih moguće je doneti nekoliko važnih zaključaka.

Za razliku od pravih izbora glasanje na jednom sajtu ne podrazumeva procenat nevažečih listića.

Oni, po pravilu vrlo brojni, izražavaju uvek prisutno nezadovoljstvo u jednoj državi koja prolazi kroz bolne reforme . . .
Deset godina posle istraživanja izvršenih u vreme kada je tek nešto više od 1% stanovnika Srbije imalo pristup internetu, građani „virtuelne“ Srbije više nisu velikom većinom pristalice reformskog i evropskog bloka političkih stranaka. . .

Glasanje na sajtu www.glasajza.org pokazuje da je jedna crta ostala zajednička stanovnicima virtuelne Srbije i u vreme kada su činili 1% stanovništva, i danas , kada je njihov udeo veći od 20%. Oni velikom većinom pripadaju krajnjoj opoziciji. . .
Indikativna je i činjenica da bi projektovana na hipotetičke skupštinske izbore, podrška kandidatima bivšeg režima (SRS, SPS, PSS) obezbedila njihovim ujedinjenim poslanicima komotnu većinu za sastav vlade!

Čuveni sociolog Norberto Bobio je pre nekoliko decenija pisao o budućnosti u kojoj će svi građani posredstvom svojih kompjutera (nije spomenuo, ili možda znao za, internet) moći da glasaju i neprestano neposredno učestvuju u političkom životu zemlje. Tehnički preduslovi za tako nešto danas svakako postoje. Ipak, i nezainteresovanost i neznanje su veliki neprijatelji demokratije. U svetu marketinških agencija, kreatora javnog mnenja i medijske kakofonije, mnogi građani svoje učešće na izborima razumevaju više kao prazno pravo i priliku da izraze protest. Internet forumi i blogovi često pokazuju tu veliku zlovolju ljudi koji se osećaju kao mali, prezreni i prevareni politički atomi od kojih ništa ne zavisi. Odatle i čudni rezultati istraživanja javnog mnenja prema kojima, recimo, većina građana istovremeno smatra da je Kosovo zauvek izgubljeno, ali za njega treba uporno da se borimo, a da pritom nipošto ne stupimo u rat. Slično je i sa ekonomskim očekivanjima onih koji bi istovremeno želeli ono najbolje od liberalnog tržišta i socijalne države; samoupravljanje i privatizaciju.

Smatram da izbori, pravi i virtuelni, pružaju našoj javnosti priliku da sagleda položaj naše države i naroda.
Takođe, izbori su, pored svih nedostataka demokratije u Srbiji, najvažnije ograničenje i korektiv vladi i političkim strankama. Naša demokratija nije stabilna i daleko je od ideala za koje se borimo, ali danas makar ne postoji značajnija sumnja u sâm izborni proces. Iako ovakvi rezultati predsedničkih izbora pokazuju da „virtuelna“ Srbija, koja je pre deset godina, nagovestila pobedu demokratije i početak reformi, danas dvotrećinskom većinom glasa za autoritarne stranke bivšeg režima, ali i za slične političke izdanke nekadašnjeg DOS-a, mislim da je u Srbiji za nekoliko narednih decenija utvrđen jedan poredak koji nas, iako nesavršen, neće činiti drugačijim od susednih i drugih evropskih država. Takođe, verujem da će ekonomski povoljne godine pred nama, učiniti da uvek krhka demokratija kod nas ojača, njena dugotrajnost i kvalitet zavisiće pre svega od snage i zrelosti naših građana.