Dragan Simović – pesnik

- Kada ste prepoznali umetnika u sebi?
Simović: Umetnika u sebi sam prepoznao još u osnovnoj školi, najpre sam počeo da slikam, ali ja sam po vokaciji pesnik. Poezija je posvećeništvo, proza je zanat, prozu može da stvara svaki obrazovani čovek, proza nije stvar nadahnuća, poezija je čisto nadahnuće. Jedino za pesnike nema škole.

- Koliko ste do sada napisali pesama?
Simović: Dosada sam što po novinama, časopisima i zbirkama objavio možda tri hiljade pesama, neka svaka pesma u proseku ima deset stihova to je trideset hiljada stihova to ti je veličina Mahabharate.

- Objavili ste i dve knjige o istorijskim ličnostima iz srpske istorije?
Simović: Objavio sam najpre knjigu o vojvodi Petru Bojoviću 1990 godine, i doživela je još dva reizdanja 2006/07 i sve su rasprodate. Nastala je tako što sam tragao za korenima, vlastitim naravno, kad čovek krene da traga za vlastitim korenima dosta toga sazna o svom plemenu o svom narodu. Petar Bojović je veoma zanimljiva ličnost on je ratnik – pesnik i ako nije napisao nijednu pesmu. To je ličnost o kojoj se nije puno znalo, nije se dugo spominjao on je u našoj javnosti bio u senci zbog svoje svojeglavosti, nije se on slagao ni sa onim međuratnim režimom, odmah je nakon prvog svetskog rata penzionisan. Svim režimima su smetali oni koji misle svojom glavom, koji ne pristaju na zadat život. Druga je o vojvodi Pavlu Jurišiću Šturmu objavljena 2007 godine. Šturm je zanimljiva ličnost on je od lužičkih Srba ili ti belih Srba iz Lužica to je na granici Nemačke i Poljske. Došao je u Srbiju sa još stotinjak sunarodnika, došao je da pripomogne braći Srbima u ratovima. Jer oni su nas vekovima doživljavali kao jedan narod i ostavili su traga kod nas. (даље…)

„Predsednik Srbije Boris Tadić smenio general potpukovnika Zdravka Ponoša sa mesta načelnika Generalštaba Vojske Srbije.“

Vest koja je zaledila srca građana jače nego ledeni decembarski dan, podstakla je posetioce našeg sajta da nam se obrate sa svojim komentarima. Prva reagovanja su uglavnom na strani „generala ponosa“ kako ga najčešće nazivaju i podržavaju sa „bravo Zdravko“ dok mu drugi šalju poruku „zdravo Zdravko“.

Šta je učinjeno, učinjeno je kome će u Srbiji biti „zdravo“, a kome „bravo“ ostaje da se vidi. Jedino što je jasno to je da se u javnosti stiče utisak da je javno nadmetanje Tadić, Šutanovac protiv Ponoša, dvostruka moralna pobeda Zdravka Ponoša.

Ono što se najviše može zameriti ministru odbrane Draganu Šutanovcu je što nije izašao „na crtu“, sada već bivšem načelniku VS i argumentima ukoliko ih uopšte ima pobio njegove tvrdnje. Ovako ostaje utisak da se ministar odbrane poneo vojnički nečasno i time izgubio kredibilitet u očima običnog čoveka.
Ono što brine građane Srbije je to što niko od ljudi iz vlasti nije argumentovano odgovorio na optužbe, pa im preostaje da veruju na reč predsedniku Tadiću, a kada je bezbednost jedne zemlje u pitanju priznaćete da to ne smiruje duhove. (даље…)

Reformistička stranka iz Niša na čelu sa doktorom Aleksandrom Višnjićem organizovala je osnivački skup 27 i 28 decembra 2008 godine u Soko banji.

Cilj skupa je ujedinjenje lokalnih i regionalnih stranaka, pokreta i grupa građana Srbije u jedinstveni i snažni savez, sa osnovnom idejom „politička i ekonomska decentralizacija Srbije“.

Učesnici su uglavnom bili iz svih krajeva Srbije među njima Milan Paroški iz Narodne stranke, Narodni pokret iz Surčina, Stranka zelenih iz Obrenovca, Demokratski pokret Leskovac, Socijal demokratski pokret iz Kragujevca, Pokret za opštinu Aleksinac, predstavnik penzionera i radnika Srbije Đuro Popović, Srpska sloga iz Beograda, predstavnici grupa građana iz Vladičinog Hana, Priboja, Velikog Gradišta i drugi, može se reći da je tu bila Srbija u malom. (даље…)

Čedomir Antić

Analiza elektronskog glasanja u Srbiji prvi put je izvršena na predsedničkim izborima 2008 godine i na najbolji način oslikava raspoloženje građana prema izborima u Srbiji, kako u zemlji tako i u dijaspori.
Treba napomenuti da je na tim izborima glasalo 37000 glasača i preko 400 000 poseta na sajtu iz 52 zemlje sveta.
Ovde prenosimo najzanimljivije delove analize.

Prema raspoloživim podacima . . . (37000 prim. aut.) . . . posetilaca sajta www.glasajza.org glasalo je na svojevrsnim elektronskim izborima za predsednika republike. Iako korisnici interneta predstavljaju tek petinu birača u Srbiji, rezultati ovako masovnog izjašnjavanja imaju nesumnjivu važnost u sagledavanju demokratskih procesa u našoj zemlji i na osnovu njih moguće je doneti nekoliko važnih zaključaka.

Za razliku od pravih izbora glasanje na jednom sajtu ne podrazumeva procenat nevažečih listića.

Oni, po pravilu vrlo brojni, izražavaju uvek prisutno nezadovoljstvo u jednoj državi koja prolazi kroz bolne reforme . . .
Deset godina posle istraživanja izvršenih u vreme kada je tek nešto više od 1% stanovnika Srbije imalo pristup internetu, građani „virtuelne“ Srbije više nisu velikom većinom pristalice reformskog i evropskog bloka političkih stranaka. . .

Glasanje na sajtu www.glasajza.org pokazuje da je jedna crta ostala zajednička stanovnicima virtuelne Srbije i u vreme kada su činili 1% stanovništva, i danas , kada je njihov udeo veći od 20%. Oni velikom većinom pripadaju krajnjoj opoziciji. . . (даље…)

Dvadeseti vek je bio vek stvaranja ”novog” čoveka. U dvadeset i prvom veku stvara se ideja vraćanja ‘’starog” coveka, ali uticaji modernizacije čine da se briše arhaizam našeg podneblja. Koliko braća Teofilovići utiču na održavanje narodnosti koje postaje fakticitet neprocenjive vrednosti?

- Čula sam da vašu muziku nazivaju etno muzikom, a da vi, baš, i ne volite tu etiketu. Zašto?

Teofilovići: Ona i jeste etno muzika jer je nastala na određenom podneblju i nosi karakteristike tog podneblja, jezika i naroda koji živi na tom podneblju. Kao takva ona ima svoju vrednost. Ono čime se mi bavimo jeste da tu, osnovnu, vrednost koju poseduje ta muzika podignemo na viši, artistički nivo u ovom vremenu i da na neki način uspostavimo vezu između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

- Kako opisujete vašu muziku?

Teofilovići: Ona je starostavna, arhaična, narodna, srpska muzika. Mada, ona nije samo naša, ona je i tvoja. Ona ne pripada jednoj etničkoj grupi, ona pripada svima koji mogu da osete šta je pesnik hteo reći dok je stvarao svoje malo muzičko delo. To znači da takva muzika ima univerzalan kod odnosno univerzalnu vrednost bez jezičkih barijera, granica i kao takva pripada svakom ko ima srce, ko ima dušu i naravno ko želi da oseti emociju koju prenosi prošlost. (даље…)